Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПРЕМА ЗА ДРЖАВНУ СЛУЖБУ 63

оапискама, руском журналу, живот ђенерала ОстенСикена !

Соба бејаше врућа као хамам,

Гђа Јеца уђе к оцу, који, болестан, лежаше у суседној соби, пријави ме, и позва унутра к Попечитељу. Кад ја уђох, Баталака, са својом белом болесничком капом, диже главу и осу:

— А где си ти, Ђорђе: Зар три дана ја лежим, а вас нема ни једнога, да ми кажете: да ли се што ради! Шта се ради! и, како се ради '.....

Изговоривши то, окрете се к зиду, и захрка. Ја се престравих од тога прекора. Гђа Јеца, Бог јој дао, приђе и повуче ме за хаљину, те изиђосмо у собу ка Гђи Стани. Ту ми рече да то отац њезин бунца, те да се ја не кидам због тога прекора, него да слободно идем у Рипањ својој кући.

По повратку из села, јавих се опет Попечитељу. Он ме прими лепо. Више ме није звао Ђорђем, него мојим правим именом. Кроз неколика дана са свим је оздравио, и дошао на дужност.