Godišnjica Nikole Čupića

ВАСОЈЕВИЋИ, ПОЛИМЉЕ, МЕТОХИЈА 189

сем хлеба, елдипите и качамака готове на особити начин и неки род каше, која се може најбоље упоредити са сутлијашем. Да се тако зготови она се меље на крупно, тако, како се сва љуска одвоји, а оно што ипак изађе ситно опет се одвоји и употребљава се у запрешкама и елдипитама.

Добивена прекрупа, — на „кори смљевена елда“ —- готови се с вареником (млијеком) у лонцу или тенџери. То готовљење бива овако: у лонац метне се на кори емљевена. елда, налије се млијеком, метне се и шећера и затвори се, па кад тако један пут проври, измакне се и метне на тихој ватри, или у млаку пећ, гдје тако остане цијелог дана или цијеле ноћи, док се на тој каши ухвати дебела кора, али је ипак мека. (Овако зготовљена каша много је укуснија од сутлијаша, сматра се као посластица, и тако готови се само у Плаву, ма да елде има довољно по свему Полимљу.

поп М. Велимировић.