Godišnjica Nikole Čupića

260 БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

нацрт Орбинијев на који је Троношац бацио боју народнога предања како је било у његово, позиије, доба. Његов Радич и песмин Раде могу се узети као, у поетичном предању народном, наследници онога што се певало о Стевану Мусићу, по томо Васојевићу. По томе би се могао ухвати ред певању, дакле и постању песама: Мусић Стеван Васојевић Стева — Радич (Облачић Раде). То би у неколико могла подупрти околност да је од Мусића с источнога краја народно певање, заведено причањем о закашњењу војске са запада, могло лако, задржавајући име јунаково, додати њему предеони назив Васојевића, а кад је то учињено онда се оно за осталом традицијом повело и даље па је узело Радича давши му, доцније, популарно презиме Облачића. О задоцњењу Облачића налази се и у Шумадији траг сећању. У „Кнежевини Србији“ (стр. 283—234) Г. М. Ђ. Милићевић наводи по Каницу причу „да је војвода града Островца (ваљда Островице) пошао на Косово, па се на месту где је сад Враћевшница сетио да није одстојао службу Божју пре него што што је пошао на тако важан пут и рад. Врати се, и учини што је био заборавио, али после у путу сретне косовске ратнике, који му јаве да је битка свршена, и да већ на Косово нема куд. Војвода се сети места одакле се вратио да одслужи молитву, па ту подигне цркву, и назове је, по свом враћању — Враћевшница,“

Тако би локализовање, кренуто с истока на запад, било у кругу опет враћено на исток.

Народној песми „Смрт мајке Југовића“ у Вука одговара песма која пева исти предмет у познатој

Р