Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ О ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА – 279

„Оклад ти сам добио у Котору бијелому, Ер сам цркву приметнуо од три оке буздоханом, Ал' ти ми је дјетету лохша срећа прпскочила...“

Ту је песма прекинута и остала недовршена,

Кад се оне две песме пореде, уочиће се, да да је она месна прича, која је сачувана у одломку о Ивану. Војиновићу, постала предмет певања свега народа. У том је раширивању њенога значаја на место локалнога јунака дошао ошпте-народни јунак Милош Обилић. Песма је препевана, окићена, мотивисан је поступак јунаков, а цело је певање задахнуто сећањем на стару прошлост и славу народну. 3.

У Г књ. под бр. «2. штампао је Вук песму. „Заручница Ерцега Стјепана“, где се пева како је Степана преварпла заручница, не хотећи поћи за њ. Она говори својој мајци:

„Не ћу, мајко, за Ерцега поћи,

~ „Тако мени Бога великога ! „Волим ти се обесити, мајко, „Баш пред двором о авлијнски врати; „Већ ме чу ли, моја стара мајко ! „Кад ти чујеш бубње и свпрале, „Метни мене на лака носила, „Накити ме смиљем и босиљем, „А покриј ме тананим покровом, „Изнеси ме пред двор на сунашце, „Па кад Ерцег са сватови дође, „А ти кукај мени чело главе: „» О Ерцеже, зете несуђени! „»„Што е' толике свате потрудио „ „И толике коње поморио, „Кад је Мара још синоћ умрла, „ „До зоре се мртва належала,“ “