Godišnjica Nikole Čupića

989 __БЕЛЕШКЕ_О_ВАРИЈАНТИМА СРП. НАРОД. ПЕСАМА

„ И сад ми је жао једне песме, која мг је нагонила сузе на очи кад год је он (брат) пева, што је нисам целу тачно упамтио.

„Та се песма почињала овако:

Кад су Турци Будим похарали, И краљеве дворе поробили, И два чеда краљу заробили: Једно Иву а друго Марицу.

„После неколико стихова, које сам поборавио, долазе ови: "

Раздвојише (Турци) и мило и драго, Раздвојише и старо и младо. Одвојише овце од јагњади, Одвојише краве од телади, Старе мајке од деце нејаке: Овце блеје — тугу зададоше, Краве вичу — до Бога се чује, Деца пиште као гује љуте.

„Даље та песма прича како су Иван и Марица у ропству одрасли, и како су, након доста времена, побегли из Турака, и дошли у Будим родитељима који их нису могли познати.“

Милићевић и ову песму ставља у ред оних које је тада слушао а у Вука их нема.

Те песме, с тако лепом садржином, нема, колико нам је познато, ни у другим збиркама где су уношене песме какве су сада нађене у народу.

Међу тим та песма, која се тако знала и певала за прве половине овога века, знала се и много раније, у прошлим вековима. У збирци Богишића налази се под бројем 93. песма „Иво и Јелица и мати им будимска краљица.“ То је та песма коју зна по сећању Милићевић. У њој се пева, како су Турци, поробивши Будим и погубивши краља, заробили двоје деце краљеве, — |