Godišnjica Nikole Čupića

92 ДВА ПРИЛОГА

ратничке правилно уочено и по заслузи цењено. Остављајући на страну остале ратничке догађаје — само ова три главна испуњују најзахвалвијим градивом историју те године, као што су онда испуњавали срце и душу храбрих ратника најлешпим, основаним надама.

Али та година има посебне цене и у тековини савезника. Годину и нешто више пре тога времена говораше руски канцелар српској депутацији у Петрограду: „Нам уже извјестно что Сербија от Росији очен далеко, а ми с Турками пријатељи“. У ово, пак, доба ствари стајаху већ друкчије: Русија је била ангажована за борбу против Турака, а Срби стајаху тада не „очен далеко“ већ као блиски природни савезници руски. Та појава, даје години 1806. цене пред свима осталим периодама устанка и борбе тога времена.

Најзад — она има и трећу одлику своју у још непрестано мало познатом Ичковом Миру, који је био резултат српског успеха ес једне и очекивања руског ступања у акцију са друге стране. Све то скупа даје години 1806. престиж, који, како већ поменуесмо, није у целини довољно квалификован.

Самим оснивањем Делиграда створен је ослонац за даља продирања српска у томе правцу. С тим актом има да рачуна и мисао која се намеће и по којој години 1806. недостаје, за савршенство, акција у пределе Старе Србије, у чему је година 1809, бар с почетка војевања, била богата. Али за доба, које нас овде интересује, ми имамо и таквих чинова: то је српски оружан упад у Топлицу и Лаб у самом почетку јесени 1806, догађај колико важан толико и непознат у историографији нашој. Проучен, пак, по подацима, о којима даље одмах

' Мемоари проте Матије Ненадовића, издање С. К. Задруге, стр. 146.