Godišnjica Nikole Čupića

122 ГОДИШЊИЦА

парчавање Србије ишло у рачун и Угрима и Турцима. Али ово се обећање Јанка Хуњадског, које је у мржњи према Ђурђу учинио, није извршило". Е

А из овога се види да ћесар Угљеша није признавао деспота Ђурђа за свог господара, није био уз Ђурђа.

После ћесара Угљеше помиње се у овој области, вероватно син овог ћесара Угљеше из породице Мрњачевића, Ђурађ, који се доцније помиње а можда још исте 1448. год., јер је Јанко Хуњадије, виван на деспота Ђурђа што му неће да помаже с војском противу Турака, претио деспоту Бурђу да ће на место његово поставити овога Ђурђа Мрњачевића, кнеза од Ниша, або победи Турке, на које је био пошао те 1448. године.

Или меки није познато или се допста не помиње у летописима овај Ђурађ Мрњачевић као гослодар у области Врање, Иногоште и Прешево. С тога се намеће питање: како изгуби овај Мрњачевић своју очевину и када 2

Ја потпун одговор на ово питање не могу да дам, јер немам при руци никаквих помоћних књига о томеа и не знам да ли има каквих података за ово.

Прешево је, о овоме има доста доказа, било, пре битке косовске (1889.), у држави К. Дејановића; а ако је истина „да су „царица Јевдокија“- и синови јој, Константин и Драгаш Дејановићи, држали и Моравицу и Моравино корито- — дакле до околине Врања, — а тек ово 1380.—1382. године „област Прешево, Моравица и Пчиња „врањска“ прешле у власт кнеза Лазара, које је ратом освојио од Дејановића“,“ онда су, чини ми се, Турци заузевши област К. Дејановића, после погибије његове (1394. г.), полагали неко право и на Прешево.

1 П. Срећковић, гласник 70. стр. 126. 2 4. Мијатовић, Ђ. Бранковић књ. П, стр. 109. 3 Ј. Х. Васиљевић, годишњица, вњ. 16. стр. 294 и 296.