Godišnjica Nikole Čupića

130 ГОДИШЊИЦА

дужи и када би се или претпоставило или доказало да је и Врање било у власти деспота Ђурђа.

Не смејући пак долином р. Ветернице, где наилазе на утврђење војводе Николе Скобаљића, као и на утврђење од саме природе, мени се чини, да је то одељење турске војске покушало да другим путем продре у Дубочицу. А из крајева око Новога Брда пут је водио на речицу Бању, притоку р. Медвеђе, а Медвеђа, река лево од Ветернице, била је такође у Дубочици. Пут је оваји сада обележен на ђанералној карти Краљевине Србије а мештани су ми причали да се од старине туда пролазило. А, поменух већ, на речици Бањи налазе се и сада две Бање: Стара Бања и Равна Бања, а ту се налазе и многе развалине, па и развалине једне цркве, — на ђенералној карти Краљ. Србије пише, Стара Црква.

Ове развалине, и Стара Бања, Стара Црква, не служе ли као доказ да је овде било некада, у 14. и 15. в., неко знатно, или веће место у близини Новога Брда, „богатог рудника са мајданима сребра и злата“ и рударског предела, ланца планинског, Новог Брдаг

Да је ово Бања, где је Нлкола Скобаљић одржао победу над Турцима, уверавају ме и разлози Ј. Х. Васиљевића. Он вели: „да Скобаљић није испуштао ни устулао Турцима своје једине везе (пролазе) са оном војском у Ситници или барем не губећи наслона на своју Дубочицу.“' А према овоме кретања Скобаљићева смеју бити само на запад од р. Ветернице, а никако на исток ка Врању.

Даље, у онако тешким приликама Никола Скобаљић је бранио једино своју област и само је из своје Дубочице могао одржати јаке везе с оном војском у Ситници. А ове две српске војске не би никако могле ста-

1 Ј. Х. Васиљевић, годишњица. књ. 16. стр. 819—820.