Godišnjica Nikole Čupića

154 ГОДИШЊИПА

и које је штампано пред за јетот зоогпвкат Ђорђића, 1729. !

После Ђорђића јавља се ускоро, у области дубровачке биографије, вредни и учени доминиканац, такође од старе властеоске дубровачке породице, познати историк дубровачке цркве, Саро Цријевић (Зетарћтиз Сетуа), који је без поговора најглавнији биограф дубровачки (рођ. 1686 + 1759). Цријевић се најпре јавља једним делом у. којем наставља рад Рањине, Геталдића и Гучетића, пишући биографије знаменитих дубровачких доминиканада. То је дело Јеопотћеса тПизттит, јгавтит. Сотдтедатотаз Кадизтав застг отативг Ргаеагсавотит; оно садржи 142 ошпирне биографије, написано је 1728 године, и остало је у власторучном рукопису који се и данас чува. По том је Цријевић узео радити једно друго дело, на широј основи, онако као Ђорђић своје „ивоте и песме, само још много општрније и потпуније, и тим је делом обухватио биографије свију дубровачких писаца, песника и уметника. То је његова чувена Вгбуотћеса Кадизта, тт диа Кадизти зеттрћотез еотитдие дезћа ећ зсттрћа тесепзетћит; она садржи 485 опширних биографија, написана је 1740—42, п чува се, као и раније поменуто дело Цри-

1 Налази се и у другом издању за јета зоглтакод (2аотеђ, 1851).

2 () овом писцу в. поред осталога, СаПета 42 Кадизећ зИизиз (Касиза, 1841) где је биографија Цријевићева од А. Казали; Адозипо блитдетлећ, Септа ћостаћсо-јеЊегагп Че ретвоппагт рт Шизелт деПа Сопотетадопе Васизта Фа 5. Потешсо да! 1750 1а рој (брајаћо, 1864), где је такође биографија Цријевића; К. Уојпоте, РгПог К атћ. рађ. Фиђг. (Уеагте, ХХУШП, 11—17), где су описана сва дела Цријевића која се данас налазе; Макушевљ, 185 —142; Аррепата, П, 15, 80; бајатчћ, Џ, 68; Тјиђае, П, 462; Појез, 57, и др.

3 Ово се дело чува у библиотеци доминиканског манастира у Дубровнику, у једној свесци, 49, стр. 1–Х, 1—962.

~“