Godišnjica Nikole Čupića

156 ГОДИШЊИЦА

Наскоро после Башића, јавља се у реду дубровачких | биографа, учени и вредни фрањевац, познати богословски писац и беседник Сабо Сладовић (ЗеђавНапиг ршеја или Поја, рођ. 1699 + 1777). Његово дело Рази птегатго-тадизгт, штампано у Млецима 1767, садржи 271 биографију које су све кратке и сумарне. И ако је то дело испод значаја и важности које има Цријевићево, ипак је од овеће користи за дубровачку биографију.

Сасвим на измаку века, јавља се још један писац којега донекле можемо уврстити у биографе дубровачке, То је познати историк дубровачке цркве, исусовад гЈаков Колети који је наставио огромно дело свога друга исусовца Данила Фарлати познато под именом ЛПутгсеит застит (8 великих Фолианата, штампани 1751—1819), и написао, као шесту свеску овога дела, Ессјезгае Вадизгпае Назботга, у којој, на неколико листова само, има врло кратких биографских бележака о 70 дубровачких писада,

Сем ових поменутих писаца, има још два три анонимна који су написали нешто биографија мањега значаја

Бернарда Цуцери која се налази у Башићевом делу, штампана је (можда нешто прерађена) у делу Везједе аићотте оса Ветпатаа Хиггета (риђгоушк, 1798); в. Зајачћ, П, 287.

10 овом писцу в. баЏета 4г Кадиз. "1. (Кас. 1841); (67. Сизтлећ. Сеппт звогтећ 511 пипогтт оззегуап! 41 Каспха (1864), стр. 58 до 56; Тјиће, П, 460; Поле: 56; бајанћ, П, 67; Аррепатт, П, 27, 31, и др. — Сладовић је писао још једно дело у којем се дотиче дубровачких књижевника. То је историја Фрањ. реда у Дубровнику под насловом Мопитета Тааботеса ртоплтаав БЕћасизтав отатав типотит 8. Р. У. Ктапсгзег (Хеароћ, бура Јоћашшв Фе 51топе, МрОССХБУТ, стр. 1—88, 809), у којој има помена о неким књижевницима Фрањевцима. Тако о Г. Тампарици (стр. 59), о Ф. Радаљевићу (стр. 60), о Авг. Флав. Мацедонићу (стр. 68, 70), и др.

2 Соје, Есс!. Вас. Назбола, стр. 12—921, 5 Уш1 доста ргаегал|ев.