Godišnjica Nikole Čupića

МИТРОПОЛИТ МЕЛЕТИЈЕ 275 Рожај, Нови Пазар, Сјеница, Нова Варош, Бијело Поље, Беране, Плав, Гусиње, Скадар. Спуж, Подгорица, Жабљак, Улцин и Бар.“ А од 1878 године откад је Аустро-Угарска посела (окупирала) Босну и Херцеговину на основу Берлинскога Уговора, и откад су се стари митрополити: мостарски, босански и зворнички, које је утврђивао Султан својим ферманима, уклонили из својих епархија, 2 на њихово место почели долазити нови које је утврђивао указом аустријски цар, а само слао благослов цариградски патријарх, по извесној погодби с Портом и са знањем Султановим од 1891 године, те је као таквима Султан забранио да прелазе у Турску из окупираних крајева, као што су то по старом поверењу практиковали стари фанарски митрополити. Тада је припало призренској епархији од мостарске : Пљевље, Пријепоље и Бистрица, (једна парохија у Нововарошкој Кази), а од сарајевске припао је Манастир Бања и Прибој који сачињава две парохије,“

8 Удцин и Бар са својим приморским крајем, као и градови Спуж, Подгорица и Жаољак припали су, по Берлинском Уговору од 1878 године, Кнежевини Црној Гори, према томе Цетињској Митрополији. А Спич (жупа) приморски крај, припао је тада Аустрији па по томе ваља да православној Боко-Которској Епархији. Изворни део Топлице (само копаонички крај) припао је Србији и са селима у сливу ибарском, која су припадала Новопазарском Санџаку: Црнатово од 7 кућа са 180 душа, Обади од 2 куће са 37 душа, Лескова од 4 куће са 48 душа, Бело Брдо од 18 кућа са 150 душа, Градиште 1 кућа са 10 душа, Марушиће од 3 куће са 80. душа, Планиница од 8 куће са 25 душа, Јелење од 8 куће са 35 душа, Миоковиће од 7 кућа са 95 душа, Заманица од 6 кућа са 86 душа, и Стануловиће од 12 кућа са 80 душа. Сва ова села припала су Нишкој Епархији. У „Речнику места“ у Краљевини Србији по службеним подацима, израдио Стев. М. Котуровић, Београд, 1892 2., стр. 136, нетачно су ова села записана, а Обади и Градишта нема, ваља да су опустела.

# Од тих окрајака мостарске и босанске епархије, који су заостали под Турском, помишљало се и било је говора на Фанару

18