Godišnjica Nikole Čupića

ИСТОРИЈА 9

Философију права, у Београду, 1839, и друго издање, 1863.

Авалу, забавник за годину 1846 и 1847.

Голуба, превод с Француског, 1869.

Цар Јосиф и његов двор, превод с немачког, у 6 књига.

Филиповић је био здравља слаба, а карактера чврста, независна.

Доцније је био и управник просвете (кад се министарство просвете звало управа), па за тим члан Касационога суда.

За независност своје судиске савести изгубио је службу, и трпео затвор у Карановцу (Краљеву).

Преминуо је у Београду 28 Фебруара 1976.

Марко Поповић, столоначелник (као млађи секретар), један од најстаријих ђака наше правне школе, он је, због болести у очима, добио пенсију, отишао је у село Синошевић, у Поцерини, одакле је био родом, и онамо и умро.

Димитрије Динуловић, протоколиста, омален снагом и растом обраћао је на себе пажњу тим што је једини он од свих нижих чиновника носио султански орден.

Кад је Кнез Александар, 1846, ишао у Казанлук на подворење Султану Абдул-Меџиду, онда је Динуловић, као експедитор Кнежеве канцеларије, са службеним печатом, био у његовој пратњи. Онамо Турци запитају: Ко је мурсајбија (чувар печата), што је у њих велики чиновник. Наши им покажу Динуловића, те тако њему дође нишан иФтихар !

У иностраном одељењу:

Димитрије Матић бејаше начелник. О њему има доста у мом Поменику стр. 382—834.

Милосав Р. Протић, столоначелник. Док се он учио у Москви, оде онамо, због неких пушака, таст кнежев,