Godišnjica Nikole Čupića

54 ЦРТИЦЕ

да сети где је местимице извршена та захвалност према, Светитељу Сави, Српском просветитељу.

Пред крај годике 1846, управа је Читаонице (2. новембра 1846 ПЉ 1357) добила одобрење: да може издавати свој лист, који се звао : Новине Читалишта Београдског. Прве године овим је новинама био уредник Павле Аре. Поповић, а друге године одменио га је Петар Радовановић, који је доцније био директор основних школа.

Као што је већ казано, по правилима, сваки члан Читаонице дужан је био плаћати по један цванцик (80 дин. пара) месечнога улога, али су неки давали добровољно по један дукат на годину (што је износило 15 цванцика), неки су давали по 2 а неки и по 3 дуката, Мајор Миша Анастасијевић од постања Читаонице па до смрти своје (која га снађе између 26 и 27 јануара 1885) давао је сваке године по 300 цванцика. Зато је њега друштво Читаоничко сваке године бирало за председника, па боравио он у Београду или на страни. Кад није био у Београду замењивао га је подпредседник. И српски владаоци, од постања Читаонице до 1902, давали су том заводу по 300 динара на годину.

У Читаоници су се, кроз дуго време њенога живота, Аржали многи важни скупови, веће школске свечаности, важнији научни зборови, и други састанци. Сећам се скупа лицејске Српске младежи, и онога, из кога је никао Послено-трговачки одбор у Београду.

Од свога постања 1846 Читаоница је живела и радила кад више кад мање до 1902, када је спала на 38 чланова. Те године Читаоница је имала капитала од чланских улога 5.602 динара, а готова новца имала је 4.206 динара ; осем тога она има лепу библиотеку, збирку старина, доста слика и већ овешталог намештаја а и архива њена није без вредности.