Godišnjica Nikole Čupića

76 ДВА ПРИЛОГА

Кучук-Алија „с важнијима Ресаве оцима.“ и ту на превари погубио (Србијанка, 1. 88). Јан. Бурић, бележећи смрт његову, означује му за место становања Гложане. Вук погрешно вели да је из Црквенца, а Баталака, помешавши њега и Рајицу из Забрђа у Млави, каже да је Петар из Забрђа. Петрову смрт бележи н прота Матија у Мемоарима, стр. 108. О томе, пак, како је погинуо, казује се детаљније у „Поменику,“ стр. 256—7.

Нахија Пожаревачка.

Рајица, кнез из Забрђа. Тако вели Вук. Милутиновић га назива кнезом пожаревачким, а Јокић, не казујући имена, вели како посекошеи „кнеза пожаревачкога“ — мислећи, по свој прилици, на Рајицу. —

Поп Милослав. Именује та Милутиновић у Србијанци, [, 88. Без сумње се овога тиче Вуково казивање да је посечен и „један поп из Горње Млаве.“ —

Станиша. Толико по белешци Симе Милутиновића, Србијанка, 1, 78. —

Сви су ови, без сумње Млављани, исечени, у Ћуприји, куда их је дозвао на веру Кучук-Алија.

Нахија Смедеревска.

Теофан, кнез из Орашја. Његову смрт бележе: Вишњић, Милутиновић у Србијанци, и Вук. —

ован, кнез из Ландова. Казивање Вишњићево и Баталакино, који село зове Ландоле. —

Максим, кнез из Селевца. Погинуо од Турака изненада. Његову смрт бележи Сима Милутиновић у песми „Начало устанка Сербов,“ Србијанка, 1. — — —

Овим се завршује читуља народних мученика на раскршћу 18083. и 1804. године. Она је веома непотпуна, али -— толико знају рећи сви до данас познати извори о томе догађају.