Godišnjica Nikole Čupića

41" УРА

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 141

Помрчање.

Храбри Игор пушћа очи своје Да сунчане испитају тајне,

Али сунце свијетло не бива, Мрак јер сакри коње и јунаке (Божја воља казује се вишња) Тада Игор гласно бесједио: „Браћо моја и дружино врстна, „Боље нам је умријет' јуначки „Нег' плијеном постати душману. „Поседнимо брзе коње своје, „Па их чиле, браћо, поиграјмо, „До тиога Дона не станимо (Јунака је жеђа обузела

Дивна жеђа бесамртног пића) „Ил ћу дати русу главу своју, „Ил' јуначки напити се Дона, „И не жалит сквасити калпака.“ 0 Бојане, старог доба пјевче,

Де маши се танахна гудала,

И затреси златне струне редом, Запјевај нам ка но славуљ с гране, Ил' ка' муња просјецај облаке, Опјевај нам славу Игорову,

Де се вијни Тројанову зиду,

Ца нам причај пророчкијем гласом: Н'јесу оно тице соколови

Те прел'јећу свуд широка поља, Већ је оно јато плашивица

Те побјеже Дону великому (Ками б'једни да побјећи могу) Велес-бога унуче преславни,

И још реци: Добри коњи вриште Близу Суле, а звонови јече