Godišnjica Nikole Čupića

142

Погибија.

ГОДИШЊИЦА

У Кијеву, бого-хранилници, Трубе трубе се Новгорода стара, Барјаци се вију у Путивљу.

(То изреци јер све тако бива). Храбри Игор чека брата свога, Брата свога Весеволода кнеза, Док и њега ето, брату спјеши, Сила му је дивљег бика снага, Како паде, бесједити стаде:

» О Игоре, мој брате једини, „СОвјетослав нас оба породио, „Седлај, брате, коње брзоноге, „И на њима притежи колрне, „Коњаници чекају те моји.

„да мејдан и(х) и родила мајка, „На јуначком одњихала шлему, „Одранила на копљу убојном, „Они знају стазе и богазе, „Вични кланцу, вични пријелазу, „Њима броди ђе приспеју води, „У њи сабље изоштрене муњом, „да тетиво, тулци приготовни, 5 „Мрким вуком по пољу се вију „Своме кнезу ла добију славе, „Њему славе, себи име, чести.“

Од кад сунце наже на заранке, Па о тале док нојца завлада. И за њеног дугога трајања

До сванућа дана Божијега

Бој се бије, селена се тресе: