Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 143

Оштре стреле воздух просјецају, А ломе се сабље о оклопе, Прште токе, крају челенке,

И крше се копља од челика, Бој се бије у земљи туђинској, Тутњи земља коњу под копитом, Црвеном се залијева крвцом, Топлом крвљу из срца јуначког. Ај Русијо, постојбино њина, Крв је твоја и туга је твоја (Али стани, мили побратиме) Почуј гласе, звоном се разл'јежу, Игор четв окупљава своје, Жалећ' милог брата Всеволода: Два се дана држаше јуначки

И трећега још до половине, Тада војска стаде Игорова

И барјаци земљи полегоше,

На обали Крајале ријеке

Брат за брата више не разнава, Ту се златна чаша изпразнила Златна чаша руменога пића, Неста вина, нестаде весеља

(С ког је земља наша невесела) Свате Руси напојише редом, Себ' узеше причешће божанско, Тер за своју земљу умријеше. Од жалости проникнула трава, И дрвље се сломило од рана, Те од јада црној земљи пада.