Godišnjica Nikole Čupića

144 6 ГОДИШЊИЦА

Плач Јарославнин. дакукала кукавица сиња У прозорје прије б'јела дана, На глас њезин кука Јарославна, Иторова вијерница љуба: „Створ' ме, Боже, кукавицом сињом, „Да полетим пут Дунава ладна, „Да исквасим самур-одијела „У Кајали у води студеној, „Не би л' тешке умииуле ране „На Игору господару моме.“ Опет рано цвили у Путивљу На високом окну без биљура, Вјетар зове и њему се моли: „Нашто душеш, на што љуте стр'јеле »Од крвника на крилима својим „Носиш против господара мога 2 „Зар ти мало да облаке крећеш „И високе врхове савијаш 2 „дар ти мало што море узбуниш „И по њему кораб лаки бачаш2 „Већ ми душу ковиљем развијаш !“ Рано јадна на прозору тужи: „Дњепре реко, што протичеш славно, „Камене си проломио горе, „И просјека земљу половачку, „Те носио Свјатослава војску, „Ухитио пука Кобјакова, „Па пренеси господара мога, „Пренеси га, молим ти се смјерно, „Да усану вреле сузе моје |“ Цвили јадна, до Бога се чује, И нариче да је земљи тешко; „Св'јетло сунце, лучо божествена,