Godišnjica Nikole Čupića

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 145

„Оваком св'јетлиш, сваког гријеш дивно, „Зашто жаром жестокије зрака,

„Ти сагорје војску мога бана,

„Те у пољу без водице ладне „Отрјјела њини опусти лукове,

„И б'једом им тулац испуњаше 2“

Толико је и тако је Његош превео из „Слова“.

Нама се чини да се већ и из ових стихова може наслутити песник потоњега „Горскога Вијенца“, јер и овде налазимо израза и стихова који нагласују једрину познијега певања Његошева. —

Ж

Кад се има на уму не велики број књижевних радника српских у деветнаестом веку; кад се уоче различите струје у нашем књижевном развитку тога доба, и кад се имају на уму све тешкоће које су стајале на путу књижевном напретку српском — може се рећи да је превођењу „Олова“ поклоњена особита пажња. Разлоге за ту појаву навели смо раније. Не може се, пак, рећи да је утицај „Олова“ одговарао толиком превођењу. Оно у ориђиналу нема свога утврђеног поетског облика, те на уметничку страну наше поезије није ни могло утицати. Значај је његов у утврђивању оних идеја које иду у широки склоп словенских заједничких тежња у девет наестом веку.

П Павле Соларић. Врло добром расправом Николе Андрића о Павлу Соларићу — саопштеном у Лаа-у Југосл. Академије оцењен је и осветљен књижевни рад његов тако да нам

ГОДИШЊИЦА ХХЛУ |