Godišnjica Nikole Čupića

ПИТИ ВРИЛ а и Ри

ДЕВЕТ ПРИЛОГА 147

Там' ди поток бистросјајни

кроз травицу греде, И ди нема (изедено) стари

п ди није беде, Ди Милица венце вије

и цвеће зал'јева, Ди се чисто сердце србско —

Радое осмева, Там' би, друже, жеља моја

из ови узина, Там' би она у дружество

такови милина, Там' би она да запева

песму милу, лепу, Удес ови, што се јоште

прича по свијету!

Како је ранија преписка између ова два књижевника била без труни овакве интимности, то држимо да није погрешно ставити ову поетску посланицу у потоње доба живота Соларићева. —

Други је приложак у епиграму Симе Милутиновића. Он гласи:

Павлу Соларићу.

Душе крепост и устрајност срдца, Добродетељ преизрадна, умје, Виловитост у бесмрће Спаса Именом се овјенчава Павла.

Србског ума најпрв свештениче, И великог Доситеја следче, Сам си себи избирао друштва; Овјенчавши чело твоје дивно, 10%