Godišnjica Nikole Čupića

веЕ ДЕВЕТ ПРИЛОГА 165 говић ову песму епископу Никанору Грујићу. Лице које ми је њу, заједно с наведеним прилошцима Грујићевим, уступило, тврди да је она одјек догађаја 1878. а посебице аустриске окупације Босне и Херцеговине. На то, у осталом, упућује и сама песма. Та поетско-политичка алегорија гласи:

Српка Анђелија Нашег дома а надомак Стражу стражи српски момак. Текла вода Текелија, Отуд иде туђ делија: „Уклони се, јад те вија! „То је моја Текелија, „Цар ми даде у баштину, „Да ми гоји сву таштину.“

Отпоздрав му момак шаље: „УЕлони се, странче, даље ! „Не бојим се теб' делије, „Нећеш прећи Текелије, „Док је мени пушке шаре, „Неће судит' твој ми царе; „Пренесе л' те Текелија, „Не прима тв — Анђелија !“

Нашег дома а надомак Стражу стражи српски момак Текла вода Текелија,

Отуд иде наш делија: „Добра срећа да нам сија! „То је наша Текелија, „Прамђед ми је ту се дао, „И ту је се закопао !“