Godišnjica Nikole Čupića

172 ГОДИШЊИЦА

зиду један велики црн лист с крвавим словима који Николу зове на покајање свих његових грехова и прориче му брзу смрт, ако се не покаје, пусти још неко звонце да само звони, и Никола, чим то види и чује, покаје се, и то дубоко, скрушено, падајући на земљу и ваљајући се по њој; Недељко га тада отера. Дафина, која је све то видела, увери се да су Маша и Никола прости неваљалци, одустане од свију својих дотадашњих намера, благосиља Недељка и Еленку и остави им цело своје имање и папире које је Недељко од Маше спасао.

Ова наивна, местимице вулгарна комедија коју смо ми укратко испричали изостављајући понеке елементе интриге који је само отежавају и без потребе компликују, преведена је „с италијанског“ како Јоаким на насловном листу каже. Ко ју је писао и како се она у оригиналу зове 2

На то питање не можемо дати потпуна одговора, али нешто ипак можемо дати. Ова је комедија она иста коју је 1885. превео Антоније Арнот и назвао Познато страшило, посрбљујући у њој имена „дјејствујућих лица“ као и Јоаким, и називајући Дафину Катом, Машу Стрпком, Еленку Тончиком, Недељка Петковичем итд. Арнот даје и талијански наслов комедије Го зргтто јатаГате“ који су, узгред буди речено, и он и Јоаким рђаво

1 Познато Страшило, весела игра у два дђиствја. Превео с Тааланског Антони Арнот Зак. Мађ. Права Адвокат. (Паз Севрепзе, Епа Газезрје]). У Будиму. Џисмени Кр. Свеучилица Пештанскогљ 1885. — И Арнот, као и Јоаким, а јамачно по угледу на талијански оригинал, забележио је „дјејствујућа лица“ на начин који данас није у обичају, овако:

„Ката, тетка Тончике а милосница Стрика, скиталице. Тончика, сестричица Катина а милосница Петковића.“ Јоањим је тако исто везао имена лица међу собом. 2 Арпот џише: јатиднате.