Godišnjica Nikole Čupića

174 ГОДИШЊИЦА

Шнајдерски калфа' (2 чина) је шаљива игра, и го једна необично вулгарна и простачка шаљива игра, писана с потпуним одсуством укуса и духа, с досеткама на које би се једва деца насмејала, једна од најгорих и најнеотменијих ствари које је овај и иначе неотмени књижевник пружио српској публици. Остављам на страну што је интрига претрпана многим непотребним стварима, шала је у овој комедији једна од најгрубљих, највише детињастих, бесмислених, онаква каква се може наћи само у најгорим мађарским комадима (јер је и ово мађарски комад), у епизодама Агнеше ми Црвеног буђелара, на пример, и гора још, пошто епизоди ових даншпњих комада представљају јамачно Финију и савршенију мену мађарске комике. Колико је комика у Шнајдерском калфи плитка и ниска, може се видети из ових примера. Кузману слузи заповеде да у кућу не пушта никога, ма ко то био: Петар,

а завршава :

„дато могу свуда путовати, „Нити се ја од кога дојати, „Ербо иглу, рит, маказе ја са собом носим.“

Или оно што Скакавац с Јелком у сцени (1, 6) пева:

» Ој мајсторице.....

уЗашто ти каза да си ме купила,

»От Циганке за мекиње ти мене добила, „Кад је мој отац велик човек био,

„Ове тарабе и лесе главом поразбијао.“

Или онај дует Гаврила и Јелке (ПЦ, 8):

Морам се сердити... — Немој се сердити... Удај се за мене... — Ни пошто за тебе...

1 У рукопису наслов је на последњем листу и гласи: Шнацдерска Калфа, една весела сљ песмама игра у два дђиствћл, преведена сљ маджарскога езнка на Славено-Сербскти Јоакмомљ ВзЗичемђ, Славено-Сердскимљ Списателђмљ.“ 49. Листи 14 непагипованих“ — Рукопис је својина К. С. Академије Наука (в. Каталог, бр. 186),