Godišnjica Nikole Čupića

НЕШТАМПАНЕ ДРАМЕ ЈОАКИМА ВУЈИЋА 191

од сада буде његов сталан помоћник у игри, стопрет његов који заједно с Посертом дели губитке и добитке његове банке, и који просто од коцке живи. Ствари баронове сад почињу још горе ићи. У кући његовој има до душе новаца, али је беда иначе, барон се опија да би заборавио на невољу, а Марија је у очајању; уз то, како је Посерт човек без скрупула, то Валенфелд у његовој служби игра и лажним картама, њих двојица опљачкају тако једног наивног младића, неког поповог сина, који је баш тада примио неко туће наслеђе, и полиција дочује за то. Барон Валенфелд је, дакле, дошао до ивице пропасти, не само с имањем и домаћом срећом него и са чашћу. И сад му се одједаред јавља спасилац, и то баш онај који треба да му буде судија, и код кога и тајни саветник и дворски саветник Фернан раде да он што строже буде осуђен; то је генерал, министар војни, граф Билдау (у Јоакима, Толетој), који је, по не знам каквом праву, узео од полиције баронову ствар да је иследи.' Генерал, који је најпре у барононовој афери био под утицајем тајнога саветника и Фернана, непријатеља баронових, и чак хтео своју синовицу да уда за Фернана, и који је и иначе на жао учинио бароновој породици, управо тасту његову Стерну, запоставивши овога у кариери (добро је ова историја Стерна везана за главну интригу) — одједаред мења своје понашање и према Стерну и према барону, и према тајном саветнику и Фернану, а све због тога што је њему тај исти Стерн спасао живот пред Прагом (у Јоакима, пред Ригом), а давна још, у младости тенераловој, и што

! Има још један спасилац Валенфелдов, али чије услуге нису врдо велике; то је ректор Берге (у Јоакима, Вјерољуб), који се заузима за Валентелда зато што је овај одвратио једном приликом његова сина од карата: Валенфелдово добро дело само та спасава.