Godišnjica Nikole Čupića

198 ГОДИШЊИЦА у „пуна суза“ историја о бескрајно милостивом и племенитом песнику који гладује у овом свету где се „ништа не може заслужити бедним песничким занатом“, уоквирена конвенционалном интригом о старом заборављеном оцу којега његова благодарна деца пронађу и избаве из невоље. Лоренц Киндлајн, „сирома стихотворец“, седи за једним простим столом на којем је једно парче стакла место мастионице а једна боца место чирака, и пише поручене песме. Његова газдарица, воћарка Сузана, грди га што поклања своје сиротињско рубље и одело коме стигне и њој не плаћа кирију, и тера га за то из стана. Долази лепа госпођица Тереза с изговором да поручи у, песника једну „жалосно-веселу“ песму о нади, у ствари да у Лоренцу нађе свог оца. Поручи лепу вечеру, коју поједу и она и Лоренц који тридесет и шест сати није залогаја узео; после вечере Лоренц јој исприча цео свој живот, дугачку једну историју како је негде далеко, у Суринаму, био писар у некога поседника плантаже, утекао с његовом лепом ћерком Хедвигом коју су преко њене воље хтели да удаду за неког рђавог старца, био с њом заједно пронађен од њена оца, ухапшен а после од неких пријатеља ослобођен и послан у Европу. Долази Јулије, вереник Терезин, наручује свадбену песму, и прича исто-

рију своје веренице; Лоренц тада сазна да му је Тереза кћи. Опште грљење и љубљење.

„Селико и Бериза или љубав измежду негри, једно јавно позориште у 4 дјејствија“ ' такође је изгубљен комад Јоакимов, и за њ Јоаким не назначује од којега је писца него само с којега је језика превео; с енглеског, „аџз деп (512) Епоћзећеп“, каже он. Али сам ја

1 Селико и Бериза, пли .ЉЛобовљ чзмежду Негри здно лвно поворице у 4 дђиствза (Животоп. 443); Зепћо ита Ветгга, одет але Глеђе итћеу дет Хедетт аиз Чеп (812) Епопзећеп пђегзе 2 (Китге Вгодт. 19).