Godišnjica Nikole Čupića

206 . ГОДИШЊИЦА

што је познато, јавили тек у средини ХП века, у овом се комаду јавља Атила, који је из средине У века. Минесенгер је у комаду Госвин, млад, сиромах, заљубљен у Иду, сестру Ива, графа тириншког, коју му Иво као сиромаху не да, и ако га она воли; заспао је, с цитром у руци, под једним дрветом. Долази Атила, који мрзи Ива (врло је заплетена интрига која ту мржњу објашњава), и који се зарекао да ће га убити и цео му род истребити. У ком тренутку треба Атила да шчепа Ива, Иво узме од Госвина цитру, остави му свој штит, мач и графовске знаке, и утекне. Госвин се пробуди, види да је непријатељ ту, и полети, онако графовски обучен, у бој против Атиле; чини јунаштва, наравно, и издржи двобој са страшним краљем хунским. „Графе, ја имам с тобом да говорим“, каже му овај у сред битке, и сад се прекида битка, и настаје дуг говор Госвинов Атили, у којем Госвин хвали љубав и поезију, и на крају каже да он није граф него само заљубљени песник. Атила му не верује, ставља га на пробу: ако Ида. коју ће сад довести, задрхти кад чује да Атила хоће да га убије, он је Иво а не Госвин. Иду доведу, кажу јој то, она задрхти и хоће да падне; Госвин уз то сам, из неке племенитости, каже се да је граф. У то војници доведу правога графа, који призна шта је урадио, и потврди да Госвин није граф, како га је Атила сматрао. Атила тада, пошто он код Коцебуа није „бич божји“ него један сентиментално племенити човек, каже: „сад разумем; љубав је дакле произвела ово чудо!“ и постави Госвина за графа. Госвин, опет, преда графство Иву, а себи узме Иду.

„Дјевица из Марменбурга, једно књажеско“ Фамилиарно живописаније у 5 дјејствија,“ или још боље „Паз Маасћеп топ Матгепђитд, 6 кгаШећез Капц-