Godišnjica Nikole Čupića

16 ГОДИШЊИЦА

толико заљубљен у Јулију да није умео проценити опас: ност каква га је чекала, кад је, сутрадан, изјахао у околину града по њен бич. И као што се могло мислити, наишао је на чету Арабљана. Борио је се јуначки, али је морао, подлећи већем броју противника; био је заробљен. Овај догађај пренеразио је и ожалостио целу Француску колонију у којој је Дивалон био врло мио. Али ничија жалост није могла толика бити колика ње-. гове мајке, којој је био јединац; а после и Јулије, која је преко воље, и не сањајући каквих ће последица имати њена шала, била прави виновник толике несреће. Грижа савести, учешће у мајчином болу, осећање поноса да се за њу жртвовао Дивалон; све то здружено преобразило је Јулију; од гиздаве париске лепотице постаје она 03биљна девојка, а њене симпатије за Дивалона прелазе у јаку и јуначну љубав. И кад су сви труди гувернера Алгирског, да с војском ослободи заробљенога Француза остали неуспешни, онда сама Јулија, прерушена као циганка, врачара, иде у логор Арабљана, и налази начина — истина је све то што се сад догађа невероватно да свог драгана спасе. То је кратка садржина ове лепе приповетке. Као што се види, у овој причи бродимо с пуним једрилима по мору романтике; и као што је обично с романтичким историјама, чини нам се да смон ту причу још кадгод читали. То је зато што романтика има својих срестава и начина које не напушта, којих се држи увек као Дон-Хихот старог ритерског оружја. Али са свим тим што иде романтици, у овој приповедци има заносне лепоте. Рангависова је кичица лака али сигурна кад слика људе и прилике.

Другог је карактера песник Јаков Полилас (Шолдлес) с острва Крфа. Док би Ал. Рангавис, као приповедач, најбоље пристајао уз нашег Шапчанина и г. Чед. Мијатовића, код којих ишчитаност, образовање пи уметничка