Godišnjica Nikole Čupića

ПРИПОВЕТКА У ГРКА 45 био познат по својој вештини да саставља пригодне стихове.

„Чини ми се да још видим ону црну, уцмакану косу, оне мале и живе очи, оне раздрљене, и у косу обрасле груди његове. Седео је на вратима од наше авлије, изнутра, а око њега су били бакрени судови које је покупио по селу да их калајише. И е главом накренутом ка рамену пратио је жалосну мелодију тужним звуцима троструне своје лире. Пред њим је стајала моја мајка, држећи у наручју Анчицу; слушала је пажљиво, а сузе су јој текле.

„Ја сам се држао за њен скут, и крио сам лице у наборе од њене хаљине, јер, колико ми је била слатка она меладија, толико је било страшно лице оног дивљег певача. Кад је моја мајка научила жалосну песму, одрешила је крај од своје кецеље и дала је циганину две рубије. Тада смо још имали свега доста. После му је дала хлеба, и што се од смока нашло. И док је онај јео доле, дотле је наша мајка горе у соби поњављала песму да би је што боље утувила. И изгледа да је била задовољна песмом, да је налазила да је врло лепа, — јер је истрчала за циганином кад се овај дигло и пошао, и дала му је још и чакшире мог оца.

„Бог да прости твога мужа, снашо, одговорио је задовољан распсод; и с бакреницама затуреним на леђа изашао је из наше авлије.

„Ту дакле песму певала је наша мајка оне ноћи. Ја сам слушао, и пустио сам да ми сузе теку лагано, али се нисам мрднуо“.

Једно од првих места међу савременим песницима у Грчкој заузима и Ђорђе Дросинис (1иорубос Аообљуџс), уредник журнала „Васпитање народно“ (Ебпжј Фувуђ). Родио је се у Атини 1859. До сад је печатао неколико свезака поезије под различним именима, као: „Паукове