Godišnjica Nikole Čupića

80) А. ИСТОЧНИ НАРОДИ У ОПШТЕ

Још у египатској религији постојало је дрво живота, које носи плод сазнања, чије је дебло обухватала змија. Божанство које је стајало између грана јесте заштитни геније животног извора, који је из те египатске представе прешао у азијске религије. Оно дрво живота налази се у митологији свих народа, у индиској, персијској, египатској, скандинавској. Геније тај уводи човска који је окусио тај плод, кроз смрт у живот, а и само је дрво симбол вишег живота, коме се приближују само посвећене и савршеније душе |в. Вац СиЛигтгезећ. 1. 117.. — Као чисто морално-религиозна језгра закона постале су !0 заповеди — декалог, то исто и у хришћанству, и важиле су и после као непосредно божанско откривење. — Учење о ускрсу мртвих или о пробуђењу тела на страшном суду развило је се у доцнијем јудаизму из наде на васпостављење израиљске теократије и из реформисаног учења о награди и казни, и из јудаизма прешло је у хришћанство, а доцније и у ислам, као што је и више догама старе египатске религије а нарочито учење о мерењу душа и о животном извору прешло у ислам.

Догма тринитета је египатског порекла пошто су стара божанства Египћана развијана већином у тријадама, као отац, мајка и син (тако Озирис, Изис и Хорус, тријада тебска, Амун-ра, Мут и Конс — тријада Хермонтиса, Манду, Рито, ХарФре — Талмиса, итд.). Доцније александријска Философска теологија концентрисана је била у учењу о тринитету, те је после тесно спојена с тајном отелесења, која је нераздвојна од тајне искушења, догма светог тројства постала је основ целе хришћанске метафизике. Већи део јереси — Аријанизам, Сабелијанизам, Несторијанизам итд. потицао је из одступања од ма ког дела тог учења.

Није само египатско-јеврејска религија била основ на коме се доцније развило хришћанство, него су и остали оријентални и класички народи дали по који етички и религиозни елеменат и својим стањем спремали потоњу моћ хришћанства. Учење Зороастра имало је уплива на образовање доцније јеврејске теологије а тиме и хришћанске. Дуализам принципа Авесте прешао је из парсизма у све друге религије истока а доцније