Godišnjica Nikole Čupića

| ШРИ "РГ ВР > у

Мо

Е |. 2 ББ. [- ј |

ГОДИШЊИЦА 83

софија, поста гнозис са својим огранцима и манихеизам. Константин из Мананале у сред. 7 стол. прилагођује

"више манихеизам хришћанству и тако поста цпавлљи-

ћанство, које доби име по његову последнику Павлу. И у њему је задржан дуализам али очишћен од гностичко-манихејских еманација; павлићани су одбацивалп сав старп завет а признали све књиге новог завета, осим посланице Св. Петра, док су манихејцима, и књиге новог завета биле подметнуте и искварене те се служили апокрифима. У прво доба Бизантије павли-

_ћанство се шири по Тракији и Бугарској, где поп Бо-

гомил (Јеремија) развија даље павлићанске доктрине као богомилство и патаренство. Два начела његова отишла су на запад и тамо се развила у потоњим борбама против цркве, а то су опште свештенство и свето писмо слободно тумачено као једини извор вере. Та начела имајући плодна земљишта за. свој рад на западу у борби с поквареним папством и духовништвом и злоупотребама њиховим, даље су се развијала и снажила. Крајем 12-ог стол. шири се то учење по југозападној Европи и присталице им добијају од противника католика разна имена (ма да су се сви звали само хришћани) катари |(Кеглег), патрини, публикани, албигензи (од Абу у јужн. Франц.), Џззегапдв. Из Италије прелази у Француску, где лионски трговац Валдез развија (1170—80): секту спромаха из Лиона (Валдеви), а Валдези су доцније упливисали на учење „братског јединства“ у Чешкој и на Хусите преко Петра Хелчицког. (Вид. Ет. Пасћл Вогот! 1! Раагеш, Када јиговјауепзке Акадепије Кпј. УП и Х од 1869 и 1870). Тако су ВиклифФ, Хус и Лутер нашли спремљену грађу, утрвен пут и раздражене духове да могу повести ону велику борбу с исквареном црквом, борбу из које се родпла реформација, која је почела напајати хришћане чистом, изворном свежином хришћанства и која је донела толике благодети западним народима.

Исток је одавна био колевка аскетизма и пустиничког живота. Овпима монашким редовима у средњем веку извор је у индијским и египатским теолошким системима и практикама. Антолије из Тебаиде |— 356) почео је 305 проводити усамљенички живот у пустињи,