Godišnjica Nikole Čupića

“+ 2"

"7

"РИТУ

"У УУ

5 и | А

~

Рм

ГОДИШЊИЦА 95

ности почео је онда кад су се Грци отресли премоћног

уплива оријента и почели самостално развијати уметничку радњу, добијену пи научену с поља. Финичани су посредовали египатску и аспрско-вавилонску умет-

·" ност Грцима. Али месопотамска уметност продире не

само преко Сирије на Средоземно Море, него и кроз Малу Азпју на обале п острва Јегејског Мора. По скасци ликијски циклопи зидају у Микени и Тиринту и Аргосу прве дворе и замкове грчке. Порекло елемената јонвког стила зидања је с Ефрата и Тигра, а ни дорски стуб није чисто јелински, него је у главноме с поља унесен, а тако исто има и египатских елемената у грчкој архитектури, нарочито орнаментика. Па основу грчкоримске архитектуре развила је се потоња хришћанска, и развитак њен из класичке ишао је поступно с овлађивањем хришћанства. Кад су после потпуне победе хришћанства на западу опали напуштени храмови и базилике, употребљавали су се њихови украси, нарочито стубови за зидање цркава, често без осећања за хармонију и симетрију. А кад је ренесансом обновљена студија класичког и оријенталног доба, онда и Флорентинац Брунелески [— 1414) постаје оснивач нове хришћанске архитектуре, оживљујући грчке и римске моделе и правила. :

И у скултури као да су Аспрци бпли први учитељи мало-азијским Грцима, који су упливисали на развитак вештина све Јеладе. Тако се и најстарије сликарство грчко развило под упливима средњо-азијске вештине.

Прототип сваког грчког инструмента музике у Египту је и Азији. Питагор је унео у Грчку египатску октавну систему. А међу музикалним народима хришћанског доба, италијански је и ту, као п у свему другом најстарији и он је посредовао Европи музику старог доба. Прва новина према старој музици била је певачка школа у Риму, где је хришћанска литургија добила сталан музикалан облик. Папа Гргур Вел. око 600 г. уредио је црквену мелодију. У том гргуровском певању мелодије су јеврејске а Форма грчка. До 10-ог столећа Италија је била учитељ и вођ музике