Godišnjica Nikole Čupića

„ООЋЕ" и „СОКАЛНИК“ У ОРЕДЊЕВЕКОВНОЈ ОРБИЈИ'

од СТОЈАНА НОВАКОВИЋА

Мој књижевни посао доносио је тако да сам скоро целога века, од саме Велике Школе (1861), кад сам покојном . Даничићу помагао исписивати п распоређивати примере и водити коректуру „Рјечника из српских књижевних старина“, имао посла са старим српским писмима из средњега века. Признаћу отворено да сам тек позније п ређе почео читати и византијске акте истога времена. У лето 1904, боравећи на летњиковцу у Финландији, у даљој околини Петрограда, прилике су донеле да сам могао из ближе познати балкански дипломатар с његове византијске стране. Утисак је био онај исти који се има кад се од неког дела, које сте дуго читали у преводу, почне читати оригинал. Преда мном су били модели, који су нашим средњевековним логотетима и писарима (ђацима) служили као углед. Саме су се собом простим поређењем објасниле неке ствари које су ме одавно мучиле. Саопштићу овде резултате тога читања п разматрања о два мутна српска средњевековна термина — о соћуп о сокалнику. |

| ·

Има већ четрдесет година како су пок. Миклошић и Даничић покушали да објасне шта је соће. У своме

' Главно из овог чланчића штампано је Француским језиком у В. Јагићевом Агећју Таг чјамзеће РћПодоле ХХУП Вапа 173—181. Српски текст, што се овде штампа, рађен је скоро две године позније, и знатно је исправљен и попуњен,