Godišnjica Nikole Čupića

119 _— КЊИЖЕВНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ УСТАНКА

Мићо

бијеној из Војводине, те је такав изашао у издању „Знаменити Срби ХЕХ века“.

Да се општа слика допуни ваља се сетити јоши ондашњега народнога певања. Знамо да је народна поезија тада не само била у пуној снази већ да су се стварале п нове песме о савременим витешким догађајима. Према томе треба споменути и Филипа Вишњића и старца Рашка и Ђуру Милутиновића па и неготинске певаче пи остале њихове другове као учеснике у одржавању песничкога интересовања у Србији онога, времена.

А каквим су се надама загревали учени родољуби који нису живели у Србији, најбоље казују речи из једнога писма Трлајићева проти мохолском у самом почетку 1807. године: „Све јест добро, и добру се надај, а Стојковичу план већ и сазрева, по ком ћеју књиге преполезне у србско се мило отечество, што из крови сад се озарјава, уносити и читаче рађат !“

Значи, дакле, да је Стојковић — ван сумње Ата- | насије — смишљао начин за успешније уношење и растурање књига у обновљеној Србији. Весео томе Трлајић јавља својим пријатељима у своме завичају кавујући како је све добро и како ће све бити још и боље. —

Наведени, пак, подаци сви скупа сведоче у прилог лепе одлике српскога народа, који је у свако доба знао Е пи умео поштовати и ценити књигу и рад на духовној култури. Судбина је хтела да му је, у већини случа-. јева, жеља била већа од снаге. Али он за то није крив; шта више то му пред судом образована века и непристрасна света чини част!