Godišnjica Nikole Čupića

111 ГОРЊИ ИБАР СРЕДЊЕГА ВЕКА

ност и стратегијски значај њен у. ХГ веку оценили су и добро схватили зетски краљ Бодин и рашки жупап Вукан, који изабраше Звечан за базпс својих ратних операција противу Грка, у чијим рукама беше тада Косово Поље. Од 1085—1094. године Вукан са својим Рашанима пролажаше неколико пута Косовом, гањајући побеђену грчку војску, пили измичући испред њене јаче спле до свога самом природом утврђенога положаја".

Да је Горњи Ибар и у ХП столећу имао особиту важност у еволуцији српскога народа, и да је сем Звечана било утврђених места у унутрашњости његовој, сведочи нам византијски хроничар Кинам који је описао ратни поход цара Манојла противу Рашана године 1149. љ. Ковачевић у предговору светостефапске хрисовуље вели: „По Кинаму Манојло је дошао из Маћедоније, освојио престоницу Расу (Раваоу), оставио ту један део војске с Константином Анђелом, а он с осталом војском освојио жупу Никаву, за тим отишао и опсео град Галич, освојио га трећега дана, па се вратио у Расу са заробљеницима“. Опширније о овоме, опет по Кинаму, говори П. Срећковић у чланку: „Стање и односи српских архонтија. . .. у половини ХП века«“.“ Манојло је, освојивши силом Галич, одвео у ропство не само браниоце му војнике, него п множину простога народа који се занимаше сточарством. Заробљенике цар је населио у Средцу (дан. Софија) и по другим местима своје простране царевине. Нема сумње, Манојло је тада порушио градске бедеме до темеља и становништво раселио, те се град више није никако ни подизао, јер се у нашим споменицима не спомиње ни као тврђава нити као насељено место. Положај и рушевине града Галича ми смо напред |у П делу) описали, а овде рећи ћемо још коју о његовој тамној прошлости. Лично присуство цара Манојла при опсади и освојењу Галича доказује не само величину него и стратегијску вредност тврђаве. А оне тамне и чудновате приче које су везане за развалине града и

' Љ. Ковачевић и Љ. Јовановић Историја Српског Народа стр. 45. 2 Гласник 54. стр. 164 – 167.

Мљафе с а ољоа__ А