Godišnjica Nikole Čupića

И Ч

ГОДИШЊИЦА 163

тога био је неко време у сужањству на Ободу у Стјепоша Степановића, слуге жупана Школе Алтомано-

вића — Војиновића. Не зна се шта је даље бпло са

челником Милошем, нити се за сад зна докле је управљао градом Звечаном; али из овога толико је само. јасно: да Звечан и Јелеч нису никако улазили у састав државе Вука Бранковића, пити је граница државе његове и доцније његове породице прелазила на леву обалу Горњег Ибра. Ко је пак од властеле управљао северним делом изворп нам не казују. Једино у имену данашњега засеока игоља, код Остраће, као да налазимо трага старе властеоске породице која је ту некада управљала, јер госпођа Степанида, кћи војводе Мркше Сићевског, беше жепа Жипгољева. Да је владика СОтбпанида кћи восводе Мркше сикевскога и кућница Жпгољева била у жпвоту средином ХУ века, а по свој прилици и њен муж Жиголб, налазимо потврде у изворнику дубровачке архиве.“ Без сумње, кћи војводе Мркше, владика Степанида, бпла је удата за старога властелина 'игоља који је вероватно по наследству добио и управљао северним делом Горњег Ибра и имао нарочито своје старе баштине у данашњем Жигољу, од кога је п остало име засеоку. О даљој судбини госпође Степаниде као п њену мужу пе знамо нпшта више; али биће од пнтереса нагласити да у 16. веку у Жапигољу налазимо Сазаје де Сопзбап по с нарочитим привилегијама султановим. Вероватно да је за цара Душана северни део од Бистрпце до Сувога Рудишта, са рударским средиштем у Копорићу или којем другом месту, добио — поред старога — ново обласно име „Копаоник“, којп у Х1Х веку налазимо као вучитрнску нахију; али за сад о томе немамо сувремених доказа, те морамо преко овога штања прећи с напомепом : да је у ХЛ1Х веку, пре српско-турског рата, административна турска подела била тако непрпродно испрепле-

тана да се по њој не може ухватпти нп крсна имена

о некадашњој старој подели. На прпмер: Бело Брдо,

испод Сувог Рудишта, било је у нахији вучитрнској, а

' Даничића Рјечник !, стр. 337. Нуцић, Споменици књ. ПЦ, 117. > ла. 1] ба