Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 17] свом повратку пз Цариграда прошао кроз Приштину, Вучитрн и Митровицу за Нови Пазар". Ово је први и несумњиви податак крајем 15. века, који нам пружа побожни Арнолдо, стављајући Митровицу у исти ред с Приштином и Вучитрном.

Од прилике на тридесет година, после путовања витеза Арнолда, прошао је од Новог Пазара за Цариград истим путем Бенедикт Курипешић који јеу свом путопису оставио драгоцену забелешку о југозападном делу Горњега Ибра. На име за Митровицу каже да је трговачко место, стављајући је упоредо с Вучитрном, а о манастиру Св. Стефана, у Бањској, прича како је скоро порушен по заповести турскога цара, што су се у њему задржавали заробљени од Турака, па опет ослобођени хришћани. Говорећи о Јелечу и Звечану, каже: „Го су крајински градићи, где се хришћани, када још Босна бејаше у њиховим рукама, јуначки борише с Турцима, п жестоко их бранише; али све то би па прође“«“. А из свега његова причања, након 70 годпна турскога господства, види се јасно још свеже народно памћење о крвавим борбама, којима су нашп стари уступали сваку стопу своје земље. Нема сумње, када је Курипешић пролазио овим крајем /1530) било је још живих сведока крвавих логађаја, од којих је и слушао о јуначкој и жестокој борби с Турцима, те његовим причањем можемо у неколико допунити ранију празнину о улози Звечана у години 1455. Новаковић узима ову годину, као годину другог и коначног заузећа Звечана и Бањске; међутим ја у речима Бенедикта Курипешића да се Звечан јуришем узети не може, и да га хришћани жестоко бранише — налазим потврде да Турци Звечан јуришем нису ни заузели те годпне, већ су и Звечан п Бањска остали у власти српској све до пада Смедерева 20 јуна 1459 године. Па и ћутање наших штурпх летописаца као да потврђује ово мишљење, јер ништа не бележе о паду Звечана, док ву о другим градовима. кратко забележили њихову пропаст. Од

' Матковић, Рад југослов. Акад. Х ЕП, етр. 120—1382. > Матковић, Кад јиг. А. БУГ, 171.