Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА од

граду оснивало Географско Друштво, Н. И, Надеждин је у истоме изабран за председника Етнографскога Одбора, приложивши, такође, у друштвени часопис многе своје расправе. Н. И. Надеждин је умро 11,23 јануара (856 у Петрограду.

П.

Пошто је путовање Д. М. Кнежевића с Н. И. На- деждином и Вуком по Лици и Крбави имало за задатак да. Д. М. Кнежевића доведе у постојбину, село и дом оца његова, и пошто је то извршено, Н. И. Надеждин је тај део путовања и нарочито описао. Тај његов путопис штампан је 1842 у Одеси, без сумње трошком самога Д. М. Кнежевића, у кљњижици „Родљ Кнажевичен. Одесса. Вљ городскои типограчји 1849“. Књижица је посвећена Владиславу Максимовићу Кнежевиђу, најмлађем брату, с којим је, види се, Н. И. Надеждин ухватио нарочито пријатељство приликом свога путовања по Криму. Како је делце о роду Кнежевића велика реткост, а у њему Н. И. Надеждин описује заједничко путовање по Лици са Д. М. Кнежевићем и Вуком, одлучили смо се да тај део књижице унесемо у целини у овај наш посао. У њему ће сувремени читалац наћи податке о животу и стању у Војној Хрватској Крајини око [840 и податке о породицама којима су се чланови селили у Русију да среће траже. С тога овде дајемо места томе путопису Н. И. Надеждина. Ево га.

~

То вљ коллекћ, то верхомљ

То вђ кибиткђћ, то вљ каретћ

То вђ телћтћ. то пђшкомљ. Пушкинљ.

817 маја. Рано изјутра поустајасмо са свога ноћишта у Лешју. За доручак нам приготовише белу каву с овчијим млеком, и тада сам ја то млеко први пут у животу окусио.

Пут је водио преко маленог виса који се називао Корена Гора. Њим се затвара с југа долина речице Гацка. Ту смо прошли кроза сеоце Караулу. Оно је именом својим опомињало на владу турску, која је изискивала неуморну пажњу и чување страже по свима путовима.