Godišnjica Nikole Čupića

2а ВУК КАРАЏИЋ И ВН. И. НАДЕЖДИН Е

у Ишл, отуда је дошао у Беч, а сад се находи у Бадену, али се ја, после тога његова странствовања, још нисам видео с њиме. Кнез Михаило је у Рохичу, на киселим водама близу Цеља.

О црногорском владици-не чује се ништа. Говоре да Србима и Хрватима иде у помоћ хиљада Црногораца, али је то само разговор, и не верујем да може бити истина. Они би вољни били да дођу, али је пут далек и тежак. У Босни је до сад све мирно. 5

„Отворен је и Аустријски Сабор. Међу посланицима много је више Словена него Немаца. Изабрани су за посланике и Миклошић и Палацки. Шафарик је био изабран, али се избора није примио. Немци су љути на Словене и не помажу им, али тиме шкоде сами себи, јер у оданост к Русима гурају и таке Словене који пређе на Русе ни помишљали нису. Словени држе да Аустријско Царство треба да се раздели на мале покрајине по племенима која би се унутра управљала сама, а ради општих међусобних послова састајала би се у Бечу на сабор под аустријским царем. А то је Немпима веома противно. А још им је противније што аустријски Словени неће ништа да знаду о скупштини у Франкфурту и о тигет Апзвећивзв ап Пешвећјапа. Тога ради у Бечу може још бити потреса“.

Све ово што је овде наведено, писано је руком Ђ. Даничића. Свршетак тога писма о књижевним пословима, писан је руком Вуковом, али ћемо о томе говорити даље на реду.

Пето писмо, од 30 јула 1848, писано је руком Вуковом. У њему су текуће ствари, по вези с ранијим писмима.

Шесто писмо је од 5 септембра 1848, писано опет руком Вуковом. У њему јавља како је и бан Јелачић пређе кратког времена прешао Драву и ударио се с Маџарима, како су наши православни (Сремци, Бачвани и Банаћани, међу којима је 6 ло 7000 Србијанаца! показали против Маџара чудеса храбрости. Њих по две три хиљаде одбијали су по тридесет хиљада Маџара, и сад су сами пошли напред. „Ако Јелачића, одавде не смене, пише Вук, што би овде, како говоре, били веома ради, он ће кроз три недеље примаћи се к Будиму, а нати могу, с друге стране, Пешти. Маџари су се уплашили, и сами не знају шта да раде. Сад су збацили Кошута и остале министре осим Баћањи-ја, а он купи регруте и стара се да дигне на ноге сав народ на Србе и Хрвате. Али му и то неће

аб таи,