Godišnjica Nikole Čupića

280) ГОДИШЊИЦА

»

„доФиникин каже Петру српски да он са Србијом сад унема више никаква посла, него одмах сјутра да од„лази из Петербурга у Бесарабију, које Петари учини“. |

Нешто на ово налик ваљало је да је К. К. Родофини-

кин учинио и 1809, кад се П. Добрњац самовласно и

само по поруци војводе Миленка Стојковића придру-

жио депутацији, коју су Народна Скупштина и Врховни Вожд земље изабрали и послали у руску Главну Команду. Ми смо по поузданим изворима показали горе и

рђаве стране карактера Родифиникинова. Он већи као.

Грк није марио за Србе. Неповољно искуство које је имао у служби у Србији није могло поправити његова

мишљења о Србима. И о томе како је мислио о Ср-

бима читавих десет година после изласка из Србије има једна драгоцена белешка Вукова. „Појединијем „Србима — каже Вук много је добра учинио, а о

„народу српскоме како је мислио показаће НЕ дога-

уђај што ћу сад да приповједим.

„У почетку године 1819 познам се ја у Петер-

„бургу с бароном Ш!илингом, који на питање своје доузнавши од мене да познајем Родофиникина; каже ми уда је велики његов пријатељ и понуди се да ме води „КЕ њему, и ја приставши радо на то, он дође к мени »у одређени дан са својијем колима, и узевши ме у њих упођемо к Родифиникиновој кући. Кад дођемо пред »кућу, он отиде најприје сам да види је ли домаћин „код куће и може ли нас примити, а кад се с њиме убсастане и каже му да је довео једнога Србина који “је написао и издао Српски Рјечник, он с подсомијехом „рекне: Што ће Сриски Рјечник; — Али опет може убити од потребе; кад нестане Срба, да се зна какијем суза „језиком говорили“)

') В. С. Караџић, Правит, Совђтђ, 15—76. 2) Правит. Совћт. стр. 87—88.