Godišnjica Nikole Čupića

288 ГОДИШЊИЦА

Ганглије у кори великог мозга у човека имају моћ осећања и воље, имају све што ми душом зовемо, према томе оне су супстрат, а њене Функције садржај душе. Функција тих ганглија почиње услед надражаја. Крви, — која храни мозак и ћелије његове, — што је човек старији, има све мање, и она је све блеђа, те. је и памћење слабије, нема дакле у мозгу ни оне обилности у крви, ни онаквог квалитета који је потребан за храњење мозга. За умни рад дакле треба да је сва нервна система довољно надражена, треба крв јаче и брже да струји у мозгу. Јасно је, зашто се човек при умном раду узбуђује, а тело налази као у грозници. Физијолог Халер — који је био и песник говорио је, да му је лакше било писати песме кад је био грозничав. Често услед великог надражаја нервне системе — који су надражаји код појединих људи јачи или слабији — наступају халуцинације, као нпр.: привиђење ђавола Лутеру, егзалтације у које је падао Дидеро и Лесинг. Неки опет траже да тај надражај изазову вештачки, као што је Клопшток чинио мећући „пфластер“ под табане, или као Бшфон што је гледао у предмат док не засија. -

Напоменули смо да се множина и развијеност вијуга можданих, сматра као главна карактеристика умне развијености. Та је разлика још боље уочена код људи који су не примитивном ступњу културе. Перкер је испитивао 13 црначких мозгова, и нашао: да су им мождане вијуге врло просте, и то много простије од вијуга у мозгу Европљана, тако нпр. у девет случајева теша Кен није била са свим прикривена. Код културног човека стугиз сипе! Ескег-а лежи у дубини бразде, а код неких је нађен на површини, као и код мајмуна. Валдајер је испитујући 10 мозгова источно-аФричких негара, натпао: 1) малу важину мозга, и то мању од средње важине код Европљана; 9) централне вијуге врло се мало спајају с осталим можданим вијугама, зшсиз ргае и гефјгосепфаја јако су развијени; 3) Т[пзша Кеш мала је и прикривена; 4) 5шсиз фетр, | и Тозва Бујун често су један до другог У културних народа мозак је већи него у полудивљих племена. И, у колико је који народ дуже уживао плодове цивили- _ зације, у толико ће и код поједних индивидуа тога 3