Godišnjica Nikole Čupića

304 ГОДИШЊИЦА

не умре у лудници. често је говорио да му по кад кад дође да пројури себи тане кроз главу. — Отац Бетовенов био је пијаница. — Сократ је патио од халуцинација. — Мухамед је био епилептичар, и својој жени објашњавао је ту своју слабост тиме, што гледајући у лице Арханђела Гаврила не може његов сјај да поднесе. — Кивије, Рубинштајн, Хемихолц, патили су у детињству од хидроцефалије, или запаљења мозга. Од епилепсије су патили Цезар, Петрарка, Молијер, Наполеон 1, Хендел, Флобер, Достојевски.

И ако се из ових примера види да су извесни велики људи ненормални, или да су из породице ненормалних, ипак се не мора извести закључак да је и сваки ђеније ненормалан, јер је много већи број ђенијалних људи који су из здравих породица, а и они сами потпуно здрави. Дилтеј има потпуно право кад каже: _да ђеније није патолошка појава, него здрав и нормалан човек, а то своје тврђење оснива на томе: што. душевне болести у којима се лудачка идеја развија, имају ове опште знаке: болесник не може да употреби везу између живота душе и догађаја који су се десили између свесних представа или побуда, он не може да регулише своје представе, а тај случај већ није код ђенијалних људи. Лудило је болест, а ђенијалност је здравље. Мепз запа 1 согроге взапа. (У здравом телу здрава је и душа.) Најлепши пример да ђеније мора бити само здрав човек јесте Њутн који је у старости. патио од душевног растројства, и баш радови из тога доба били су му најслабији јер он тада није могао да разуме своја рачунања из младог доба. — Кивије је умро од афекције нервног центра. — Менделсон од капље. — Моцарт од запаљења мозга. Његуш и Бранко од јектике.

И Гелтон |у својој расправи „Васпитање и Карактер научника.“ „Јавор“ 1886) као карактеристику научника енглеских, истиче на првом месту здравље и издрдсљивост. Тако, Ливингстон је као ђак у Кенбриџу веслајући прелазио 100 енглеских миља за 21 сат, пешачио је по 5 миља на сат, скакао је у висину 4 метра, а радио је после пола ноћи. У 17 години радио је три месеца и дању и ноћу, спавајући само 4—5 сати, а ако га је предмет интересовао радио је без-