Godišnjica Nikole Čupića

326 ГОДИШЊИЦА

остајаше само по варошима још по врло мало, док 1869 год. п тога сасвим не нестаде. Од тога доба вера мухамеданска међу Циганима остаде само по пмену, јер не беше у Србији више ни џамија, ни оџа, нити ичега што би их колико толико у исламу одржавало. Верски обреди. утрнуше, угасише се п заборавише се међу Циганима. Србије. Мухамеданство оста међу Циганима само у успоменп, а иначе не припадаху ни једној вери. Нп приликом рођења, ни празника, ни болести, ни смрти они не имађаху ничега мухамеданскога. Понеки у таким прпликама подражаваху Србима, те узимаху за децу, кад се роде, водице од свештеника, мешаху колач о славама као и хришћани, али то беше све. Онп се рађаху и умираху без икаквих верских обреда. Њих нико није бележио у протоколе рођених и умрлих, јер у тим приликама свештеник, коме то бележење пада у дужност, нема никаквога учешћа. Мртваце сахрањиваху доста налик на Турке, али без оџе и без молпитве. Једном речи никакве вере не беху. Такву веру неки Цигани називају својом Фараонском(!) вером. Такво стање вере у Цигана дало је повода Његовом Преосвештенству Епископу Тимочком Господину Мелентију да 30. јануара 1892 год. изда поверљиву наредбу, да се настоји, да се Цигани „безверци«“ у тпмочкој епархији преводе у православље. · У писму од 4. априла 1908 год. којим ми је Његово Преосвештенство изволело одговорити на питање о разловима који су га руководили, да покрштава Цигане, стоји: „Видевши да оваквих безвераца има доста, као. и то да се читава трећина истих, — по оделу, обичајима и начину живота — мало разкикују од Срба, а при том имајући у виду да нам је као архијереју дужност да се старамо о спасењу душа људских, тврдо се решимо да замисао о прекрштавању безвераца покренемо п на сваки пачин остваримо, што смо у многоме.

" Тек расписом Министарства унутрашњих дела од 19. јануара 1899. год.

ПУ 24.415/98 препоручено је полицијским и општинским властима да воде. строга рачуна о Циганима, који се у њиховом реону налазе или затеку, па. да за сваки случај рођења или смрти јављају надлежном свештенику, како оп он то тачно завео у дрквене протоколе, одакле свештеници ваде податке. и шаљу их статистичком одељењу министарства народне привреде, који су податци врло потребни за статистику природног кретања становништва Кра--

љевине Србије (Полицијски Зборник, стр. 349 — 850). Овај је распис пооштрен

и расписом од 11. маја исте године ПЛ. 10.437. (Ппдет 350—851).