Godišnjica Nikole Čupića

328 ГОДИШЊИЦА . И није ништа необично што су и Цигани, и иначе рђаво према верама диспонирани, тек овлаш примили веру мухамеданску и у многоме јој само подражавали, а много што шта из ње вршили на свој начин. Цигани не иду на ћабу, нити су достојни да врше све што Турци врше. Циганин пије сва пића, Циганка не крије лица итд. итд.

Што вреди за Цигане вере мухамедовске у мухамеданству, у многоме вреди и за православне у православљу. ~

Заинтересован Циганима ја сам онако исто као и Паспати' дуго разбирао не бих ли ма у чему нашао трагове њихове старије вере, коју су имали пре хришћанства и мухамеданства. У том погледу Пастати је био лоше среће, јер није ничега нашао ни у Цигана хришћана нити мухамеданаца. Ни ја нисам био боље среће, сем што мислим да су по неке ствари у њиховом предању и обичајима рудимети“ старије вере. Иначе Цигани о својој вери пре хришћанске и мухамеданске или ништа не знају да кажу или неће да кажу.“

2. Начин живота.

Према томе како Цигани у Краљевини Србији живе могу се поделити поглавито у два дела; на скитаче и настањене, илп како се сами називају Гамаре и Арлије.

Цигане скптаче Србп називају различитим именима: Чергашима, Чергарима, Чергашинцима, Гурбетима, Курбетима и Корбетима, Катунарима. Сами пак себе називају Тамари и Рома царанца (Ром == човек, цара == черга. Рома царанца == људи из чергеј.

! Разраћ, Ебпдез зиг Јез Тећтоћтапез, стр. . 96.

2 Види: Обичаји у Цигана Краљевине Србије од Д-р Тих. Р. орђевића (Годишњица Ник. Чупића, књ. ХХП).

3 Г. Стево Стефановић, уредник „Српске Ријечи“ у Сарајеву пише ми 24. марта 1907. године између осталога о Циганима Гурбетима у власеничком котару у Босни и ово: Силпа ме је труда стало док сам од пијаних Цигана могао бар нешто докучити о њиховој вери. Пико не зна да ли врше и какзе верске обреде, али ми један пут један пијани Циганин каза да признају пеко највише биће које зову Мраден Оро. После се је врло поплашио да други | Цигани не дознају да ми је он то казао.