Godišnjica Nikole Čupića

50) ГОДИШЊИЦА

изгнанству нису ништа научили и ништа заборавили. Као цар обраћао је пажњу на пијаце. „Оне су Лувр простога народа“ говорио је. Рад и раднике поштовао је зј син простоте није марио за аристократију. Кад су га 1811 г. саветовали да се ослони на аристократију, одговорио је: „У мом садањем положају светина Ф0буршка једино је племство на које се могу ослонити.“ Одликовао је таленте, он је од простих војника 17 њих одликовао за краљеве, маршале, херцоге и генерале. Радо се упуштао у религиозна расправљања, тако исто волео је да разговара с људима од науке и лекарима. Он сам говорио је, да се људи покрећу или из страха или из интереса. „Пријатељство је правна реч, ја не волим никога, па ни моју браћу.) Јосифа нешто мало и то из навике и што је старији..,.. а знам да и мене нико не воли.“ Био је саможив, крао је при картању, отварао је туђа писма, спрам жена је био груб, имао је обичај да их вуче за уши и штипа за образ кад је био добре воље. Људе је вукао за уши и бркове. Ордене је давао само по заслузи. У оделу је био непажљив. Радо је читао: Русоа, Монтескија и Макијавела. Осијана је носио и на бојно поље. Док је био млађи био је врло штедљив, и живео је врло скучено, јер је морао да помаже своју велику породицу, у Валенсу плаћао је стан 8 ливара, са својим друговима у регименти слабо је општио и неко време јео је једном дневно, само да би што више уштедео, да матери својој пошље. - -

Цар Виљем 1 (1797 1888) био је такође штедљив, тако између осталог, он је по препоруци лекарској увек пио шампања, па како је у Боци преостајало, то су момци морали да затварају, и после да донесе други пут. На примедбу једног ађутанта, да шампањ пошто се отвори не ваља више да стоји, цар му је одговорио да то није истина, јер треба стакло само добро затворити, и ушће од стаклета окренути доле, па ће вино бити исто тако свеже, као и кад се први пут отвори. Био је радан и вредан до пред саму смрт.

) Па ипак је као потпоручник од своје плате одвајао за васпитање свог брата Луцијана.