Godišnjica Nikole Čupića

82 ГОДИШЊИЦА _

народа мучно да би били велики у другом народу. |

Примере за ово имамо код нас. дДоситеј да је остао у Опову или другом којем манастиру био би што и остали калуђери. Вук Караџић да је остао у Србији извесно је да не би био реформатор српског језика. Ја,

узимам за пример ова два наша најпознатија великана,

који својој величини немају да захвале наслеђу од својих родитеља, јер су ови били прости и обични, већ једино утицају средине у којој су се кретали и живели, и оно што Мантегаца вели за Бајрона, да он не би био оно што је, да је живео међу дивљацима, то се исто може рећи и за ову двојицу. Таквих случајева има и код других народа, и они су дали повода Бурдаху да каже: „Н ајвећи људи припадају обичним, сиротним и непознатим породицама“. Најбољи је пример 4' Аламбер, којег је као находче одгајила жена једног сиромашног стаклара, који је био кињен од маћије, од другова и учитеља, па је ипак успео трудом и вредноћом да у 24 години буде члан Академије Наука.

Један Њутн, Дарвин, Едизон и Тесла у Србији би били обични професори, и мучно да би могли урадити што више од какве расправе за коју тешко да би се у свету знало. Све зависи од средине у којој се живи, колико

је људи што су у својој околини једва животарили, па.

кад су кренули у свет, и нашли се у другој повољнијој средини, они су успели да буду бољи и већи но што су били. Бајрон има право кад каже: „ја сам део од онога што ме окружује“, или као што Гете вели за себе: „Ја за моја дела немам да захвалим мојој му-

дрости него иљадама ствари и прилика сем мене и |

они су ми материјал дали. Долазиле су будале и мудраци, паметни и ћакнути, детињство и младост, као и зрело доба; сви су ми казали шта, им је у памети, шта су мислили, како су живели и радили, и каква

су искуства прибрали, а ја нисам имао ништа друго. да радим, већ да прихватам, да жњем што су други за

ме посејали“.

Али ако је човек наследио умну даровитост, а при

том је обдарен надахнућем, а живи и ради у повољној средини, где се његов таленат може да развије и уса-

врши, онда је ту ђеније готов. Али није довољно имати

само талента, надахнућа, па да се може постати ве-

. у у Клу па че ће а а а ас" ава ај ла

"ПЕР" ЧУ