Godišnjica Nikole Čupića

86 ГОДИШЊИЦА

Човечанство је имало безброј великих људи, чија имена не МИ. и који су у прошлости изгубљени без трага и гласа. Кад би се знало име оног примитивног човека, који је тарући два дрвета, или производећи кременом варницу — створио прву ватру, тај би заслужио да се назове великим човеком, и да му се ве-

чито спомиње име у културној историји. И ако је овај

изналавак као и многи други био више случајан он при свем том не умањује важност пи који га је учинио. Та зар није и Њутнов закон) гравитације био готово случајан, јер Њутн није седео под дрветом и

чекао кад ће јабука пасти, па да га она подсети на.

ранија мишљења Анаксагоре, Плутарха, Галилеја и Кеплера, и да после дугог размишљања створи познати закон о привлачењу. Зар Брант није у мокраћи тражио укамен мудрости“, па изнашао ФОосФОр. Колумбо је тражио нов пут за Индију, па је изнашао случајно Америку, или како то Жоли вели благодарећи срећној заблуди итд. Али то ипак — нужно је изнова нагласити — не утиче на смањење заслуга тих одиста великих људи. У потврду тога Жоли наводи мишљење једног Философа о овоме (Раш 5Зоиттап) који је покушао да докаже да никакав изналазак не може бити намеран ппбеппоппеЏе) и да сама претпоставка о намери каквог

изналаска противречи себи самој. Јер, или је идеја

руководиља била већ позната, или је била у заједници помешана с неверицом, па ју је требало проверити и допунити. Прво је бесмислица, јер би то значило да ува изналазак каквог предмета треба израније имати у својој памети, а то би било исто што и одрицање могућности новог изналаска“. Свака идеја рађа другу, као што копију рађа оригинал. Друга је хипотеза тачнија, јер наш ум прелази од несавршеног к савршенијем, и од нејасне слике ка изразитијој, јаснијој те према томе све што је у последњој слици оригиналног, нема ничега налик с првобитном сли ом) И на тај

') Про. Двијић у свом светосавском говору вели: „Прави научници признају да су кадшто случајем, или срећном опсервацијом или досетком дошли до нових резудтата. Неки пут им се учини да и нема неке особите заслуге, јер мисао се увек увуче неопажено у ум и јави се готово наједгнпут, као инспирација.

2) Овај је цитат код Жолија на стр. 209.

МА ДИНА а ле АТА ВИ ПН : 71 У јА ~“ 2,747- 224 ода 4 у о. З | “ 7

3 з 3 . 3

ПРИ ТРИ