Godišnjica Nikole Čupića

СИТНИЈИ ПРИЛОЗИ ИСПИТИВАЊУ СРП. НАР. ПЕСАМА 159

какве су имале многе куће чувајући их као нарочиту забаву породичну. То је управо било оно доба, када је народна песма већ била постала неодољивом, и она се наметала књизи и књижевним људима онога доба. Тада се цитати из народне поезије готово и нехотице наводе чак п у приватним писмима, па се народна епска песма уноси и у такве рукописне песмарице у којима је главна садржина лирска, бедно-књижевна и народна,

Песма је без назива и гласи:

Мили Боже, чуда невиђена. Што се прича по том белом свету! Реч отиде од уста до уста

— Ријеч није свилена марама Да је свијеш и у недра метеш Те казује чудо од јунака Харамбаше младог Милутина, Чудно чудо, нигде га не било! Санак засп'о млади Милутине На криоцу своје заручнице Поносите цуре Лепосаве. Санак заспо, у санку видио: Два му змаја пала у дворове. И однели цуру на срамоту.

У сну јунак сузе проливао

Од јада му срце препуцало Од љутог се бола пробудио.

А кад јунак очима гледнуо

И видио младу Лепосаву,

Он јој оде санак казивати.

Ал да видиш чуда од девојке. Она њему хитро одговара: „Заручниче, млади Милутине, ујеси хајдук и јунак на гласу, „Од имена плаше ти се Турци, »Ал' је теби конак гора чарна. » А трава је мекана простирка,

„ И покривач озго небо плаво, „Хајдук двора имати не може, »Дворе ће ти порушити Турци, „И одвести теби заручницу. „Већ чу ли ме сада, Милутине, »„Волиш ли ме колико ми кажеш „Ти отиди својој старој мајци, „Нек ти прости храну материну, „Па јој живо извади срдашце, „И донеси да ме оно чува,

„ Милутине, тако ј' од земана !« Кад Милутин разабрао речи,

,