Godišnjica Nikole Čupića

МТ Петар Војичић

У извештају о Нишкој Гимназији за 1904.——1905. школску годину расправљао сам о оној песми коју је, без њенога имена, штампао, М. 5. Милићевић на 53%534, стр. „Кнежевине Србије.“ Песма пева да је јунаштво, о коме она казује, учинио Петар Војичић —

Храбри војник баурићске војске И капетан војводе Молера.

Догађај нам је познат из причања проте Матије Ненадовића („Мемоари“ стр. 16.—17. у новом издању С. К. Задруге). Ту прота казује како му је отац причао ово:

уја одем у Ваљево и опет почнем чете скупљати, међутим дође Фендрик Јован Вујадиновић... Тај Јован доведе са собом око 30 рајкора. Међутим неки Гуша, поглавица Бачевачки, скупио је своју чету и дошао у Лесковице, одвео седам роба и отерао. много овада. Ми покупимо чету и са оно 30 Фрајкора одемо тајно преко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места, и заробимо 70 душа. Турци се жестоко почеше бранити; њихов старешина Гуша Мустабаша узја на хата а мач у руке и управ потрча сокаком, а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га на сред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узе његов мач, одсече му главу, хата његова ухвати и узјаши“...

То је било 1788. године, за аустро-турског рата, познатог у нас под именом Кочине Крајине. —

Песма пева исти догађај.

Тражи се јунак:

»Да запали Дону и Бачевац, „И погуби Гушу буљубашу, „Које меће робље на откупе.“

За тај се јуначки позив нашао јунак па с Турчином дели мегдан:

Пушка пуче, Гуша земљи паде, Гуша паде, а Џетар допаде,

Те ћелаву одсјече му главу, И однесе вису баурићском.

ГОДИШЊИЦА ХХ1Х 11