Godišnjica Nikole Čupića

162 _ ГОДИШЊИЦА

Јунак је, дакле, Петар Војичић.

У поменутој расправи о тој песми и о томе јунаштву ја сам закључио био да је о јунаштву Боке Мићановића, онаквом какво описује прота, морала постојати песма. За тим се, после двавстину година, морало десити нешто ма колико слично, када се одликовао Петар Војичић, те је и о томе певано —- па је од та два певања остало оно што је Милићевић забележио на име млађега јунака. Остало је било да се учини још двоје: да се утврди биће Петра Војичића и да се нађе доказ за певање о 'Ђоки Мићановићу. Оно је прво учињено још онда помоћу писма Правителствујушчега Совета војводи Петру Молеру. Друго је било остављено времену.

Данас, пак, у потврду свега могу забележити да има песама и с именом „Мићановић-Ђока“. Једна песма, од које имам тачан препис, прилично дужа од оне коју је штампао Милићевић, пева о двобоју Мићановића с Турчином онако како прота прича и како и она, раније штампана, песма пева. Зато је и не наводим овде, и ако мислим да није штампана нигде до сада.

= + ++ + 4