Godišnjica Nikole Čupića

164 ГОДИШЊИЦА

» 1803. године смислим, гди су Французи били освојили Далмацију и Хорватску, да им дам пројект да би начинили од они провинција особљиво краљевство, но понеже ту су Хорвати, Кранци, Далматици и пр. то да не би један или други народ себе увређена или подложена другоме мислио, да томе краљевству мете се име Илирија, и тако ја представленије напишем језиком Француским, потпишем се Ивановић, отац бо ми се звао Јоан или Иван, и однесем Францускоме Елчији Шампани онда у Бечу сушчему; он је седио с својим секретаром при асталу. Ја му предадо писмо запечаћено тим прошенијем, да га пошље Наполеону Императору, п не хотевши се упустити у разговор него одма поклонивши се изидем.«“

Не много после тога отпочео се посао на Формирању нове државе, и Текелија описује своју радост када је видео да се, вели, по његову предлогу поступа.

А године 1809. октобра 14. потписао је Наполеон декрет којим се установљава нова целина под именом Илириске Покрајине са границама према Босни и Херцеговини. Словенци, Хрвати и један део Срба бејаху главни становници нове државе коју и не зваху друкчије до Краљевином. „Илирска Краљевина — вели Наполеон у новом декрету од 3. декембра исте године распрострањава границу великога царства мога до Саве... Ја ћу Отоманску Порту штитити, ако се она од енглескога утицаја отргне; ја ћу њу казнити, ако се пода лукавим и колебљивим саветима,“

У Београду је тада већ постојала Велика Школа. Може се рећи, онога сахата кад је о постању Илирске Краљевине дошао први глас, у географијско-историјска предавања уноби се важна лекција о значају нове Краљевине, којој се симпатично прориче најлепша будућност. Чинило се да је у томе добијена народносна накнада за изгубљени Дубровник.

Установивши тако државу, у којој су се као у једној заједници видели сви Словенца, Наполеон је оживео Илприју о којој се по старим списима говорило п што шта разбирало. Тиме је међу Словенцима изазвано дотле незапамћено одушевљење, које је највећи њихов песник онога доба изнео у оди, и доцније превођеној и препеваној српским језиком од Станка Враза,